Не тражим ти ништа… Ништа више
ни да ме волиш, ни да ме мрзиш
неће више твоје наручје моја утеха бити, неће твоја рука више сузе да брише
јер одлазим сада, кораци моји нестаће из твоје улице
У олујним ноћима сањаћеш моје лице
Ја одлазим, а љубав се брише као траг креде после кише.
Ја одлазим… Одлазим ка неком новом небу и љубави новој.
Ти не тражи ме… Јер нећеш ме наћи више у причи овој.
Тамо где почињем ја престајеш ти,
тамо где сам срећна не постојимо ја
и ти.
Одлазим… Окренућу ти леђа, и без речи отићи,
у даљини видим, само хоризонт, очију твојих,
испред мене, све је празно, идем у нпознато,
али знам да ме ти више нећеш повредитит
Одлазим тамо где се земља спаја са небом.
Можда ћу се тамо срести с њом
Са срећом, без тебе… Она ће ми помоћи да нађем себе.
А сада
одлазим, бежим далеко од тебе.