Претражи овај блог

субота, 10. децембар 2011.

Жеља

Жеља за тобом неће да умре, а да је убијем желим.
Она одолева сваком нападу мом
Желим жељу ту да унштим хоћу срцем целим.
Нећу погрешно да волим.
И нећу за љубав да молим.

Песмо моја, ти што ми наносиш бол целог живота мог
Ти си моје сунце, моја душа, мој највећи грех и мој Бог.
Ако треаб за тебе ћу се одрећи и животва свог.
Само да јошејдном видим осмех тај,
Још једном да заигра у очима сјај.

Животе мој, знам да другима ти ћеш бити
Ја ћу за тобом патити и у сузама те снити.
Нико те никада неће волети као ја
Ипак погрешно је што сам те икада пожелела.
Љубав наша наоси боли, али је ипак обострана
Тако слатка и горка, права љубав палтонска.

И нека осуђују ме сви
Неку упиру прстом у мене
Али у мом срцу си само ти
И за друге је оно попут ледене санте, попут најчвршће стене.

Жељо моја, ти што си у мислима
Буди нежна, али не обасипај ме писмима.
Воли ме као што  треба да се воли.
Или пусти нека срце вечно боли.

Сну мој најлепши, да те задњи пут пољубим дозволи ми
Нека колико ми је стало виде сви.
Нека ме убију после тога, ма брига ме.
И без обзира шта ће бити, знај да ти си моје све.
Жељо моја, много волим те.

уторак, 18. октобар 2011.

Jедна песма у мисли или једна мисао у песми

Некад помислим да све знам
Да сам изнад свега,
Да баш све могу сама.
Онда дођу дани када бројим само проблеме
Борим се са ранама,ожиљцима на срцу и сањарим...
Има много таквих дана, затварам се у себе
Без и мало жеље да ишта урадим.
Без и мало вере у живот и људе.

Нисам сама себи неки пријатељ.
Зато сам мисли скупљала у души,
K'о ожиљке, који не избрисв траг оставе,
Није све било хладно и сиво, али срце није успело јаче да постане.

Прође ми дан, а да нема куда,
Тада несталне ме мисли ухвате,
Само да мало свест разбистрим.
И одмах животу враћам се.
Док тако маштам и у мисли тонем, смисао добија све.

Позовем пријатеље,
Да после још једног дана безвољног тињања пламенова срца,
Барем неки осмех ухватим и сачувам,
Макар га ловила до свитања, мора да постији.
Увек нађе се неко, коме треба баш тај осмех
Неко ко ће мој бол разумети,
Ко попут мене у сузама грца

Покушава да побегне од себе, савког дана по мало
Увек се нађе неко ко се прави да му је до мене стало
Да ме од проблема, свих могућих избави
Да ме у свом загрљају од бола заштит
Али све је то таман толико да сутра топлином испуним.

И онда схватим да то су само мисли моје што луатју кроз главу,
Тада се из сањарења потпуно пробудим.
Борим се са ранама и ожиљцима на срцу и настављам да сањарим...
Има много таквих дана, затварам се у себе.

Поред свог мрака и бола један осмех чувам за тебе.
Једну мисао чувам за тебе.
Једну реч чувам за тебе.
Али теби за узврат тражим, ослобди ме ове сањарске беде
Ових окова што им душу стежу,
Ових канапа што ми руке вежу,
Ових ножева што срце ми режу
И помози ми да нађем себе.

Moj Тренутак Слабости


Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.

Морам да те волим, јер срце жели тако
Нека боли, волим овај бол.
Без тебе патим, не дишем
Јер, када ти си крај мене све је лако.
Али сад ме не желиш крај себе и зато у овом тенутку слабости, серенаду ти пишем.

Ћутим и скупљам агонију слатку у себи
Људи ме речима туку
Умеју да ме понизе
И скроз да ме дотуку
Али незнају они да ја сањам о теби.

Речи се губе у мојој души
Ћутим, пуштам да ме газе
Нападају са свих страна,
Моје срце се без тебе у сузама гуши
Не умеју људи као ти да ме мазе
Да ме разумеју, поштују и пазе.

Ова песма нема никавог смисла, и знам да све је велика грешка.
Агонијо, моја зашто си ми тако тешка?
Боли ме што си далеко од мене.
Моје срце од бола вене.

Сада те желим, сад те још више волим
Навикла сам да је без тебе тешко
Али буди моја, слатка агонијо, смртна грешко
И сад ситнице ме боле, док тугу прикривам вешто.

Немој ништа рећи,
Дођи, погледај ме и речи саме ће потећи.
Морам да те волим, јер срце жели тако.
Буди моја, не дај да ме газе.
Воли ме, нека твоје руке мене мазе.


Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.

Да те воли срце жели, ипак зна да греши.
Да се теби препусти лудо срце хоће.
Молим те, дозволи да ме твој загрљај теши.
Нека осуђују људи, нека пљују и газе,
Нећемо се обазирати ми, наша љубав, наше забрањено воће.
Боли ме све, када нема твојих руку да ме мазе.

Немој ништа рећи,
Дођи, погледај ме и речи саме ће потећи.
Морам да те волим, јер срце жели тако.
Буди моја, не дај да ме газе.
Воли ме, нека твоје руке мене мазе.


Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.