Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.
Морам да те волим, јер срце жели тако
Нека боли, волим овај бол.
Без тебе патим, не дишем
Јер, када ти си крај мене све је лако.
Али сад ме не желиш крај себе и зато у овом тенутку слабости, серенаду ти пишем.
Ћутим и скупљам агонију слатку у себи
Људи ме речима туку
Умеју да ме понизе
И скроз да ме дотуку
Али незнају они да ја сањам о теби.
Речи се губе у мојој души
Ћутим, пуштам да ме газе
Нападају са свих страна,
Моје срце се без тебе у сузама гуши
Не умеју људи као ти да ме мазе
Да ме разумеју, поштују и пазе.
Ова песма нема никавог смисла, и знам да све је велика грешка.
Агонијо, моја зашто си ми тако тешка?
Боли ме што си далеко од мене.
Моје срце од бола вене.
Сада те желим, сад те још више волим
Навикла сам да је без тебе тешко
Али буди моја, слатка агонијо, смртна грешко
И сад ситнице ме боле, док тугу прикривам вешто.
Немој ништа рећи,
Дођи, погледај ме и речи саме ће потећи.
Морам да те волим, јер срце жели тако.
Буди моја, не дај да ме газе.
Воли ме, нека твоје руке мене мазе.
Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.
Да те воли срце жели, ипак зна да греши.
Да се теби препусти лудо срце хоће.
Молим те, дозволи да ме твој загрљај теши.
Нека осуђују људи, нека пљују и газе,
Нећемо се обазирати ми, наша љубав, наше забрањено воће.
Боли ме све, када нема твојих руку да ме мазе.
Немој ништа рећи,
Дођи, погледај ме и речи саме ће потећи.
Морам да те волим, јер срце жели тако.
Буди моја, не дај да ме газе.
Воли ме, нека твоје руке мене мазе.
Знам да ће суза да кане,
Знам да ће душа да плаче.
Ал' ипак срце не може да стане,
Јер да те волим то је то од мене јаче.
Нема коментара:
Постави коментар